ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИ ОКВИР НАШЕГ ДЈЕЛОВАЊА

 СВЈЕДОЦИ СМО РЕДЕФИНИСАЊА, МИЈЕЊАЊА, ПА ЧАК И ПОТПУНЕ НЕГАЦИЈЕ, МНОГИХ ТЕМЕЉНИХ НАУЧНИХ ПАРАДИГМИ И ТЕОРИЈА,  КОЈЕ СУ ПОЧЕСТО РАЗВОЈ ЉУДСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ УСМЈЕРАВАЛЕ У ПОГРЕШНОМ СМЈЕРУ. ИСТОВРЕМЕНО, ОТКРИВАЈУ СЕ ПОТПУНО НОВА И АКТУЕЛИЗУЈУ, ДАВНО ПОЗНАТА, КРОЗ ЉУДСКУ ИСТОРИЈУ  ДОБРО ЧУВАНА И ОД ЉУДИ  САКРИВАНА ЗНАЊА. СВЕ СЕ  NE ЗАДРЖИВО,  НЕ ЗАУСТАВЉИВО И ВЕОМА БРЗО МИЈЕЊА. НОВО ВРИЈЕМЕ ДОНОСИ НОВА ЗНАЊА, НОВЕ ПУТЕВЕ,  НОВУ НАДУ И ШАНСУ КОЈУ НЕ СМИЈЕМО ПРОПУСТИТИ.

 У ВЈЕЧНОЈ КРЕАЦИЈИ СВЕВРЕМЕНА И СВЕПРОСТОРА, ТРЕНУТНО ЖИВИМО НА РАЗМЕЂИ ДВИЈЕ ВЕЛИКЕ, ВИШЕМИЛЕНИЈУМСКЕ ЕПОХЕ. ЈЕДНЕ КОЈА НЕСТАЈЕ И КОЈУ РОД ЉУДСКИ НЕЋЕ ПО ДОБРУ ПАМТИТИТИ. ТО ЈЕ БИЛА ЕПОХА НЕГАТИВНИХ ЕНЕРГИЈА,  НЕЗАМИСЛИВИХ МАНИПУЛАЦИЈА СА  РОДОМ ЉУДСКИМ И СА ПЛАНЕТОМ ЗЕМЉОМ.